Pranje sirove vune u Srbiji

Pranje sirove vune u Srbiji

Proizvodnja - 05/08/2017

U Revolana proizvodima, mi koristimo vunu ovaca iz Srbije. Ova vuna se otkupljuje lokalno od mnogobrojnih malih ovčara na jugu Srbije. Pranje sirove vune se obavlja u mestu Vučje blizu Leskovca. Radi se na starim mašinama, u manjim količinama, sa mekom izvorskom vodom.

Etapa 1 – Sortiranje

Runa ovaca koja stižu na pranje su obično u jednom komadu. Sastoje se od umršenih pramenova, masnoće (prirodna masnoća vune) i biljnih primesa koje se drže zajedno.

Sirova runa ovaca pre sortiranja.
Sirova runa ovaca pre sortiranja.

Sortiranje se sastoji od odvajanja delova runa ujednačenog kvaliteta, koji se razlikuju u zavisnosti od zone na životinji. Vuna boljeg kvaliteta dobija se na ramenima i bokovima (zeleno na slici). Ova vuna može se koristiti za predenje ili za proizvodnju vunene vate za jorgane. Vuna slabijeg kvaliteta je ona na vrhu nogu i na vrhu leđa. Može se iskoristiti za proizvodnju filca ili vunene vate. Konačno, vuna sa nogu, repa, vrata i ispod stomaka koristi se samo za proizvodnju tepiha ili izolacije.

Zone različitog kvaliteta na jednom runu. Označeno zelenom bojom su zone najboljeg kvaliteta, plavom manje kvalitetne i smeđom bojom zone niskog kvaliteta.
Zone različitog kvaliteta na jednom runu. Označeno zelenom bojom su zone najboljeg kvaliteta, plavom manje kvalitetne i smeđom bojom zone niskog kvaliteta.

Nekoliko kriterijuma se koristi za procenu kvaliteta vlakna vune.

  • Finoća vlakna : finoća zavisi od rase ovaca i za isto runo zavisi od dela runa. Rase ovaca sa kojima radimo imaju debljinu vlakna od 28 ~ 35 mikrona. Što je vlakno tanje, to je vuna mekša.
  • Dužina vlakna : duga vlakna su najkvalitetnija i ona daju najbolji rezultat pri predenju. Dugim vlaknima smatraju se ona koja su duža od 15 cm, dok su kratka vlakna manja od 8 cm.
  • Otpornost i elastičnost : vlakna lošijeg kvaliteta se lakše kidaju i manje su elastična. Za jorgane i jastuke, elastična vlakna su ona koja daju najviše volumena.
  • Valovita ili kovrdžava : vlakno ima mnogo malih zigzagova. Ovi valovi favorizuju kvalitetno predenje i vuni daju više volumena.
  • Boja : bela vuna je najviše tražena jer se može bojiti. Vuna koja je prirodno tamnija se tokom sortiranja odvaja od vune bele boje.
  • Sinjava vlakna : sinjava vlakna su debela vlakna koja se mogu naći u runu. Takve ovce se, a naročito ovnovi, se isključuju iz priploda.

Sortiranje vune je težak posao. Runa su masna i mogu imati u sebi čička i raznih bodljikavih biljnih primesa. Ruke radnika na sortiranju moraju biti dobro ogrubele da ne bi osetili bodlje.

Etapa 2 – Otvarač

U sirovom stanju, runa vune sadrže puno masnoće i raznih nečistoća. Sve to može da predstavlja više od polovine od ukupne težine sirovog runa. Vuna dakle mora proći kroz više faza čišćenja.

Masnoća koja je u vuni je nastala kao rezultat rada lojnih žlezda i služi za zaštitu same ovce. Ova masnoća se može skupiti u toku pranja i potom rafinisati za proizvodnju lanolina koji se koristi u kozmetici.

Pre pranja runa vune prolaze kroz mašinu koja se zove otvarač. Ova operacija se obavlja na suvo. Ona omogućava istresanje prašine iz vune, razdvajanje runa na manje komade, odstranjivanje većih biljnih primesa i nečistoća u isto vreme otvarajući vlakna. Otvarač se sastoji od valjka sa debelim zubcima pravougaonog oblika koji se okreće velikom brzinom. Za razliku od mašine zvane wolf, koja se koristi kod vlačanja vune, otvarač nema oštre zubce da se ne bi oštetila vlakna vune. Zadatak otvarača je da samo razbije runo na manje komade da bi se pranje vune lakše odradilo.

Ubacivanje sirove vune u otvarač.
Ubacivanje sirove vune u otvarač.
Gledano izbliza, valjak sa zubcima unutar otvarača.
Gledano izbliza, valjak sa zubcima unutar otvarača.
Izlazak vune iz otvarača.
Izlazak vune iz otvarača.
Stari model mašine wolf sa oštrim zubcima. Wolf se koristi pre vlačanja vune ali ne pre pranja.
Stari model mašine wolf sa oštrim zubcima. Wolf se koristi pre vlačanja vune ali ne pre pranja.

Etapa 3 – Pranje

Pranje se obavlja kao kontinuirani prolazak vune kroz 5 kada sa zagrejanom vodom, da bi se uvećala emulzivna moć, na temperaturi većoj od fuzije masnoće, koja je oko 58°C. Proizvodi koji se koriste za odmašćivanje su kalcirana mrtva soda Na2CO3 i ekološki sapun u veoma malim dozama. Kalcirana soda nije opasna po okolinu.

Važnost mekoće i čistoće vode

Za pranje vune, neophodno je imati vodu koja je, po pitanju hemijskog sastava, što čistija. Tvrda voda (prisustvo krečnjaka) ne razgrađuje sapun, stvara grumuljice koje se lepe za vlakna vune, teško se eliminišu i stvaraju probleme u daljoj obradi vune.

Kod nas se za pranje koristi voda iz reke Vučjanke koja prolazi kroz posed i koja je sa malom količinom krečnjaka. Ova rečna voda je prirodno jedna od najmekših voda Evrope. Činjenica da je ova voda meka, nije joj potreban poseban tretman i omogućava upotrebu veoma niske koncenracije sapuna za pranje.

Kanjon Vučjak reke Vučjanke u zimu, pre prolaska kroz posed gde je perionica vune. Na slici vidimo ispod hidroelektranu MHE Vučje.Kanjon Vučjak reke Vučjanke u zimu, pre prolaska kroz posed gde je perionica vune. Na slici vidimo ispod hidroelektranu MHE Vučje.
Kanjon Vučjak reke Vučjanke u zimu, pre prolaska kroz posed gde je perionica vune. Na slici vidimo ispod hidroelektranu MHE Vučje.

Uzgred rečeno, na reci Vučjanka, nalazi se mala hidroelektrana (MHE Vučje) koja je druga po starosti hidroelektrana u Srbiji. Napravljena je 1903 godine odlukom profesora Đorđa Stanojevića, rodonačelnika elektrifikacije Kraljevine Srbije i prijatelja Nikole Tesle. Puštena je u rad, simbolično, na isti dan 1903 godine kao dan oslobođenja Leskovca od turske okupacije 1877 godine. Još uvek je u funkciji sa instalisanom snagom nešto većom od 1 MW. Godine 2005, hidroelektrana je uvršćena u Svetsku baštinu tehnike, koju čine samo šezdesetak objekata.

Hidroelektrana MHE Vučje na reci Vučjanka.Hidroelektrana MHE Vučje na reci Vučjanka.
Hidroelektrana MHE Vučje na reci Vučjanka.

Mašina za pranje

Mašina za pranje vune je masivno metalno čudovište uvezeno iz Belgije, sa godinom proizvodnje 1942. Mašina i danas obavlja perfektan posao. Sastoji se od sistema za uvođenje vune, kada za potapanje, 5 kada za kontinuirano pranje i sistema za sušenje.

Mašina za pranje je veoma masivna.
Mašina za pranje je veoma masivna.
Odozgo nadole i s desna na levo, kada za potapanje, jedna od kada za pranje, blok za sušenje i pogonski točak sa izgraviranim „Ateliers Victor Charpentier S.A. à Dolhain Belgique, 1942“.
Odozgo nadole i s desna na levo, kada za potapanje, jedna od kada za pranje, blok za sušenje i pogonski točak sa izgraviranim „Ateliers Victor Charpentier S.A. à Dolhain Belgique, 1942“.

Grejanje vode

Voda za pranje se greje sa kotlom na drva. Ovaj isti kotao se koristi za zagrevanje vazduha u bloku za sušenje vune.

Sistem za grejanje i distribuciju vode.
Sistem za grejanje i distribuciju vode.

Tretiranje otpadne vode posle pranja

Pre puštanja vode nazad u reku, otpadna voda prolazi kroz bazene za odvajanje (dekantaciju). Mešavina masnoće i biljnih primesa se izdvaja iz bazena i koristi se za kompost.

Ulazak vune u mašinu

Vuna se ručno ubacuje u koš koji vuče vunu prema kadi za potapanje. Takozvani koš se sastoji od pokretne trake sa grebenima i od sistema sa dve metalne grede sa metalnim šiljcima koje regulišu količinu vune koja ulazi sa trake.

Potapanje

Vuna prolazi kroz prvu kadu gde se potapa. Svrha potapanja je da se odstrane, što je moguće više, nečistoće koje su rastvorive u vodi kao npr. blato.

Mašina u radu je veoma imponzantna.
Mašina u radu je veoma imponzantna.

Vuna koja izlazi iz koša upada u kadu za potapanje.

Vuna koja izlazi iz kade za potapanje, se cedi i potom ulazi u prvu kadu za pranje.

Kade za pranje

Vuna prolazi kroz 5 uzastopnih kada. Dugi metalni grebeni mešaju vunu u svakoj kadi i guraju prema izlazu gde je valjak prebacuje u sledeću kadu. Vuna se cedi na izlasku iz svake kade. U kadama se nalazi obična čista voda sa eventualnim dodatkom sodium karbonata ili sapuna. Imamo sledeće kocentracije:

  • Kada 1 – sodium karbonat Na2CO3 0,1% namenjen za otvaranje vlakna vune i odmašćivanje.
  • Kada 2 – sapun 0,025%: odmašćivanje.
  • Kada 3 – sapun 0,05%: odmašćivanje.
  • Kada 4 – čista voda: ispiranje.
  • Kada 5 – čista voda: ispiranje.
Celi mehanizam mašine je zasnovan na prenosnom mehanizmu sa zubčanicima i lancima.
Celi mehanizam mašine je zasnovan na prenosnom mehanizmu sa zubčanicima i lancima.

Na izlasku iz mašine za pranje, vuna se odlaže na valjak za ceđenje uz pomoć velike lopate sa zubcima.

Izlazak sa pranja

Po izlasku sa pranja, vuna se cedi uz pomoć dva valjka zadnji put pre ulaska u blok za sušenje.

Sušenje

Ulazak vune u blok za sušenje se obavlja na sličan način kao pri ulasku u mašinu za pranje. Količina vune koja ulazi u blok za sušenje je takođe reguliasana.

Blok za sušenje je kao veliki aerodinamički tunel toplog vazduha koji eliminiše najveći deo vlage iz vune.

.

Izlazak oprane i osušene vune iz sušionice

Jednostavno poređenje sirovog runa od koga smo krenuli i vune na izlasku iz bloka za sušenje, omogućava da shvatimo važnost ove transformacije.

Poređenje prljave sirove vune u runu pre sortiranja i oprane vune.
Poređenje prljave sirove vune u runu pre sortiranja i oprane vune.

Sledeća etapa: vlačanje

Posle procesa pranja, vuna se balira i spremna je za isporuku daljim korisnicima. Ovakva vuna je spremna za vlačanje a potom proizvodnju prediva ili filca. Ova etapa biće tema sledećeg članka.

Oprana vuna pre baliranja.
Oprana vuna pre baliranja.
Detaljni pogled na opranu vunu.
Detaljni pogled na opranu vunu.

Video pranja vune